Дана 5. априла 2025. године, ученици прве године школовања, 55. класе Средње стручне војне школе ,,1300 каплара", у пратњи командира класе капетана Снежане Радић, помоћника командира класе пт Николе Ристића, психолога вс Јелене Трифуновић, наставника одељењских старешина војних службеника Светлане Јеремић, Александре Милосављевић и Лане Милосављевић, посетили су Ресавску пећину и средњовековне манастире Раваницу и Манасију.

Обишавши манастир Раваницу код Ћуприје, упознали су се са једним од упечатљивијих примера манастира моравског стила и најзначајнијом задужбином кнеза Лазара Хребељановића. Чули су које су одлике манастира грађених крајем 14. века у Моравској Србији, и где су се све налазиле мошти Светог кнеза Лазара, док нису враћене у његову задужбину Раваницу, 1989. године, приликом обележавања шестстоте годишњице Косовске битке. На прилазу Ћуприји обратили су пажњу на споменик кнезу Лазару, а унутар цркве Вазнесења Христовог манастира Раваница су целивали мошти Светог кнеза Лазара, и анализирали сачуване фреске, као и ктиторски фрескопортрет.

Приликом посете манастиру Манасија, односно Ресава, код Деспотовца, чули су о ктитору деспоту Стефану Лазаревићу, о одликама манастира који су подизани почетком 15. века и карактеристичним зидинама које га красе, као и о Ресавској школи, по којој је манастир Манасија најпознатији. Сазнали су да се баш ту у цркви Свете Тројице манастира Манасија налазе мошти Светог деспота Стефана Лазаревића, за шта се дуго није знало. Унутар цркве су обратили пажњу на ктиторски портрет деспота Стефана, а потом у самом Деспотовцу, граду који носи име по титули ктитора оближњег манастира, су препознали његов најпознатији споменик.
Током обиласка Ресавске пећине, ученици су сазнали о одликама пећина по којима је богата источна Србија, и научили о начину настанка пећинског накита једне од највећих и најлепших пећина у Србији, старој 80 милиона година. Пажљиво слушајући предавање, употпунили су своја знања о акустици пећина и о изгледу дела пећине који је доступан посетиоцима.